Dan započinje klipingom   

Dan započinje klipingom

Dan započinje klipingom

Isečci iz novina (3)

Čini mi se da nijedna grana nije doživela toliku revoluciju, posebno poslednjih godina, kada medijsku scenu od klasičnih medija preuzimaju sajtovi, blogovi, društvene mreže - kaže Dragan Radić, vlasnik agencije Ninamedija, koja ima udeo od 80 odsto na tržištu pres klipinga 

d nekada manuelnog posla u kojem su se sekli i lepili novinski tekstovi, press clipping je evoluirao u hi-teck proizvod koji ne može da se radi bez najmodernijih softvera i kompjutera. Nekada su agencije, jednom mesečno, isečene tekstove iz novina pakovale u kovertu i slale klijentima, a osnovna vrednost klipinga je tada bila arhivska, dok je danas informativna i analitička. Cini mi se da nijedna grana nije doživela toliku revoluciju, posebno poslednjih godina, kada medijsku scenu od klasičnih medija preuzimaju sajtovi, blogovi, društvene mreže. 

Ovako o razvoju medija monitoringa govori Dragan Radić, vlasnik agencije Ninamedija, koja ima udeo od 80 odsto na tržištu press clippinga. 

- Još u staroj Jugoslaviji sam bio saradnik jedne strane agencije. Slao sam im interesantne tekstove iz Srbije, u početku uglavnom ono što je njih interesovalo. Postepeno sam im nametao i svoje teme i ideje. Tako sam stekao prva iskustva u ovoj delatnosti - kaže Radić u razgovoru za Magazin Biznis. 

Nakon oktobarskih promena, u novembru 2001. došao je na ideju da pokrene press clipping agenciju Ninamedija sa tadašnjim cimerom i kumom, Zdravkom Koturom, sadašnjim direktorom kompanije. Za godinu dana su se selili dva puta jer im je uvek bio potreban veći prostor. 

- Počeli smo sa klipingom u 19 kvadrata u Novom naselju u Novom Sadu. Imali smo sve informacije o tome kako se radilo u regionu i brzo smo se širili. Već posle nekoliko meseci smo zaposlili sedmoro, osmoro ljudi i preselili se u veći poslovni prostor od pedesetak kvadrata. Nakon godinu dana prelazimo u nove, veće prostorije i od tada svake godine beležimo i kvalitativni i kvantitativni rast kompanije - kaže Radić. 

U vreme početaka već je postojala domaća i strana konkurencija, ali Radić misli da su uspeh postigli zahvaljujući tome što su bili hrabriji i kreativniji. 

- Bili smo hrabri u smislu da smo počeli da razvijamo svoje softvere konkurentne onima koji su postojali u regionu. Industrija se postepeno širila, a mi smo edukovali tržište sa novim klipingom. To više nije bio arhivski kliping, već informativni i analitički na osnovu kojeg se moglo zaključivati i donositi odluke. Mnogim institucijama i kompanijama je tada, ali i danas, dan počinjao kada dobiju naše izveštaje - kaže on. 

Danas, Ninamedija nije samo press clipping već i analiza medijskog sadržaja i eksponiranosti, istraživanje tržišta i javnog mnjenja, uz TV produkciju sa dopisništvom. Ujedno, ima jedan od najvećih prevodilačkih servisa u zemlji. Svakodnevno, više od 200 operatera, analitičara, prevodilaca i istraživača u svim većim gradovima Srbije i regiona, prati i analizira sadržaje iz više hiljada štampanih i elektronskih medija za više od 500 klijenata. Zanimljivo je, kako kaže Radić, i to što je desetak zaposlenih sa kojima su počeli poslovanje još uvek u kompaniji. Svoje kancelarije, osim u Novom Sadu, imaju i u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Prištini. 

Tržište monitoringa je, međutim, kako kaže Dragan Radić, u poslednjih pet godina padalo. Klijenti su značajno smanjivali budžete tokom krize. Tržišni udeo Ninamedije je, ipak, rastao, kao i prihod. Svake godine, ukupan prihod kompanije raste od sedam do 15 odsto, a poslovanje je sve vreme profitabilno. 

- Profit smo ostvarivali zahvaljujući tome što smo razvijali nove profitabilne usluge oslonjene na infrastrukturu i logistiku matičnog biznisa, pre svega, istraživanja u kojima smo napravili respektabilne rezultate. Borili smo se pružanjem još kvalitetnije usluge, ulaganjem još više rada i upošljavanjem postojećih kapaciteta novim poslovima, u čemu smo uspeli - kaže on. 

Da bi ilustrovao koliko su uposlili postojeće kapacitete, Radić iznosi podatak da je prosečna zauzetost stolice u Ninamediji u Novom Sadu 18 sati. Nove usluge su uvodili "slušajući potrebe tržišta" i osluškujući dešavanja u regionu. Prevodilački sektor se sam nametnuo jer su klijenti tražili dvojezične izveštaje. Trenutno se oko trećine klipinga radi dvojezično i takvih zahteva je, kako kaže Radić, sve više. Pošto su već zapošljavali prevodioce, odlučili su da ponude i prevodilačke usluge, te su danas postali jedan od najvećih prevodilačkih servisa i godišnje imaju 27.000 prevedenih stranica na nekoliko jezika. 

U pomenuto istraživanje tržišta su se upustili 2007. Tada su, kako kaže Radić, investirali mnogo novca u nove softvere. - Izbacili smo olovku i papir i uveli elektronske anketare. I za ove republičke izbore smo, kao i prethodna dva puta, imali najbolje prognoze. Pored istraživanja javnog mnjenja, bavimo se i kvalitativnim istraživanjima kao i onim najkvalitetnijim poput fokus grupa. U tom delu smo takođe u prednosti jer imamo kancelarije u najvećim gradovima te fokus grupe možemo da radimo u našim prostorima i, primera radi, zapošljavamo značajan broj profesionalnih daktilografa - ističe Radić. 

Nisu se, međutim, zaustavili na tome, pa su 2009. počeli da se bave i produkcijom poneseni iskustvom sa američkog tržišta. 

- Nacionalne televizije nas angažuju za lokalnu produkciju jer im je jeftinije i efikasnije da plate lokalne firme nego da šalju ekipe, na primer, u Surdulicu. Priloge rade naše ekipe iz lokalnih kancelarija - neuporedivo smo fleksibilniji, lokalno smo prisutni, brže reagujemo, na stalnoj smo vezi sa svim urednicima. Prošle godine smo prvi put ušli u domen spoljne produkcije, odnosno proizvodnje igrano-dokumentarnog programa i serijala za televiziju. Gledamo da u svakom trenutku na istoj logistici i infrastrukturi uposlimo maksimalan broj ljudi i da nam svi resursi budu iskorišćeni - objašnjava Radić. 

Aplikacija Buzz monitor 

• Razvili ste novu aplikaciju Buzz mo- 

nitor za praćenje "on-line sveta". Na koji način razvoj društvenih mreža utiče na klasičan kliping koji prati tradicionalne medije? 

- Sve više klijenata je usmereno na društvene mreže što nas je uslovilo da zaposlimo nove, obrazovane Ijude i kupimo nove softvere. Buzz monitor je aplikacija koju je Ninamedija razvila u saradnji sa Mediatoolkitom, jednom od vodećih svetskih kompanija u oblasti digitalnog media monitoringa. Ova aplikacija prati društvene mreže, blogove, forume i komentare na web sadržaje, i u ovom trenutku oko 5.000 sajtova, a klijenti mogu na osnovu zadatih kriterijuma i parametara birati sadržaj koji njih zanima. Prvobitno smo na tržište izašli sa našim softverom koji smo sami razvijali, a onda smo ga dopunili američkim najnaprednijim softverom u svetu. Takav softver se koristi, na primer, i u Njujorku a kod nas je samo prilagođen lokalnom tržištu i našim potrebama. Stalno postoje novi zahtevi. Kompletno tržište društvenih mreža je volumen koji nema granica i to je potpuno novi svet koji se naročito razvio u poslednjih pet godina. To je opet dovelo do paradoksa. Klijenti su imali iste budžete za kliping i smatrali su da i ta usluga treba da bude uključena u postojeću cenu. Međutim, vremenom su nas razumeli i postepeno pronalazimo rešenja - kaže Radić. 

 Vesna Lapčić 

Privredna komora Srbije je prošle godine Ninamediju proglasila liderom konkurentnosti održivog razvoja. 

U grani kojom se Ninamedija bavi osnovni problem tržišta je što, kako kaže Radić, kompanije moraju da poseduju i plaćaju licence za softvere isto onoliko koliko plaćaju i Japanci i Francuzi, dok su cene usluga na našem tržištu deset puta niže nego recimo u Nemačkoj i Francuskoj. 

- Istina je da je i radna snaga jeftinija kod nas, ali je definitivno teško biti konkurentan kada moraš da koristiš alate sa svetskog tržišta, a proizvod prodaješ po lokalnim, dosta nižim cenama. Kliping kako ga mi radimo u Srbiji je identičan onome kako se radi u SAD. Možda oni imaju donekle naprednije softvere jer im to omogućava infrastruktura, mi te softvere ne bismo ni mogli da koristimo zbog tehničkih ograničenja. Međutim, male su razlike između klipinga u Srbiji i razvijenim tržištima - tvrdi Radić. 

Na pitanje kakvo je poslovno okruženje u Srbiji, Dragan Radić kaže da ga najbolje oslikava rečenica njegove najstarije ćerke koju je napisala sa osam godina u školskom sastavu na temu "Sta moj tata radi". Njen odgovor je bio: "Ne znam šta radi moj tata, ali znam da se on uvek snađe". 

- To oslikava paradoks koji nije dobar. Imati malo više talenta u smislu snalaženja u novonastalim situacijama jeste dobro, ali to nikada dugoročno ne može da ostvari vrhunski rezultat. Naime, često u Srbiji improvizujemo u različitim situacijama jer se sistem teško uspostavlja zato što je limitiran raznim spoljnjim uticajima - objašnjava Radić. 

Što se tiče ove industrije, ciljevi su, prema Radićevim rečima, uglavnom orijentisani na godinu, dve ili tri. 

- Veoma je malo agencija u medijskoj, istraživačkoj i monitoring industriji koje su uložile značajna sredstva u infrastrukturu i razvoj svojih kompanija. Danas je možda još teže nego 2009. Trebalo bi da sa 15 godina rada budemo malo opušteniji u svom poslu, ali nije tako jer je malo novca na tržištu. Nažalost, tržište je malo, investicije su male, i nekad mi se čini da se mnogi trude samo da prežive još koju godinu - naglašava Radić. 

Vesna Lapčić 

 NOVI PROSTOR 

Ove godine desiće se još jedna "selidba" i ovoga puta kao posledica razvoja kompanije. Nova poslovna zgrada Ninamedije u Novom Sadu od 2.000 kvadrata biće spremna do kraja godine da prihvati "stanare". Objekat je projektovan za medijsku produkciju i monitoring.

Poslednje, mediji o nama

Arhiva mediji o nama

Poslednje vesti

  • Ima para za veće plate i penzije
    Ima para za veće plate i penzije
    • 07.09.2017
    • Izvor: Politika
    • Isečci iz novina (2)

    U budžetu Srbije ima prostora za povećanje plata i penzija,... Više o tome

  • Industrija raste osam odsto
    Industrija raste osam odsto
    • 07.09.2017
    • Izvor: Večernje novosti
    • Isečci iz novina (1)

    Privredni rast će biti najverovatnije manji od tri odsto... Više o tome

Arhiva vesti